Иконописачка
радионица Манастира Жиче основана је
1978. године, када је тадашњи Епископ
жички, господин Стефан, дошао на идеју
да у овом древном манастиру обнови
византијску иконописачку уметност.
За
тај озбиљан и одговоран задатак ангажовао
је свог ђакона Миодрага који
је на Светој Гори савладао вештину
сликања иконе код оца Хризостома и
Теофила, припадника пахомејске школе
познате као творца обновљене византијске
иконе. Уз велики труд и пожртвовање,
ђакон Миодраг је своје знање преносио
монахињама које су, развијајући таленат
и продубљујући знање, у пахомејске иконе
утискивале печат сопствене духовности
и тако стварале особит стил сада већ
надалеко познате жичке иконописачке
школе.
Иза
жичке школе
остало је мноштво иконотаса и икона
које красе многе православне храмове
и домове широм Србије и света.
Иконе
се раде на липовој дасци која је одстојала
најмање три године. На препаратури која
се прави по средњовековним рецептима
лепе се златни листићи. Слика се техником
јајчане темпере, при чему се пигменти
у праху растварају у јајчаној емулзији.